To­kom tri go­di­ne is­tra­ži­va­nja u cr­no­gor­skom pod­mor­ju re­gi­stro­va­no je 70 pe­ći­na i 38 pro­cje­pa i ru­pa (udu­blje­nja ma­nja od pet me­ta­ra), od če­ga na po­te­zu od rta Ar­za do rta Pla­ta­mu­ni 21 pe­ći­na i 24 pro­cje­pa, na po­te­zu od rta Pla­ta­mu­ni do rta Vo­lu­i­ca 16 pe­ći­na i 14 pro­cje­pa, a od rta Vo­lu­i­ca do rta Đe­ran 33 pe­ći­ne.
To je ju­če na pre­zen­ta­ci­ji re­zul­ta­ta ra­da na pro­jek­tu „Po­sled­nje is­tra­ži­va­nje mor­skih pe­ći­na uklju­ču­ju­ći i sta­ni­šta za mor­ske me­dvje­di­ce u Cr­noj Go­ri (od rta Vo­lu­i­ca do rta Đe­ran)“ u ime In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra Ko­tor (IBMK) sa­op­šti­la dr Ve­sna Ma­čić.
– Ovo su pr­va si­ste­ma­tič­na is­tra­ži­va­nja mor­skih pe­ći­na na na­šoj oba­li, i pred­sta­vlja­ju osnov za kre­i­ra­nje ka­ta­stra ovih spe­le­o­lo­ških obje­ka­ta, te osno­vu za da­lja is­tra­ži­va­nja i nji­ho­vu za­šti­tu – ka­za­la je Ma­či­će­va do­da­ju­ći da su u is­tra­ži­va­nju tih stro­go za­šti­će­nih sta­ni­šta, po­red na­uč­ni­ka In­sti­tu­ta, uče­stvo­va­li i NVO „Ar­hi­pe­la­gos“ iz Grč­ke i njen ogra­nak iz Ita­li­je, te cr­no­gor­ske NVO „Med Cem“ i Bi­o­spe­le­o­lo­ško dru­štvo“, a re­a­li­zo­va­no je za­hva­lju­ju­ći do­na­ci­ji Ju­go­pe­tro­la ad.
– Oba­lu Cr­ne Go­re is­tra­ži­va­li smo 2013, 2014. i 2015. go­di­ne od rta Ar­za na sje­ve­ru do rta Đe­ran na ju­gu. Cilj nam je bio da is­tra­ži­mo mor­ske pe­ći­ne u ovoj oblast i da re­gi­stru­je­mo po­ten­ci­jal­na sta­ni­šta za ugro­že­nu vr­stu mor­skih si­sa­ra – mor­sku me­dvje­di­cu, kao i da do­pri­ne­se­mo stvar­nju za­šti­će­nog pod­ruč­ja u mo­ru (ZPM) Pla­ta­mu­ni i ZPM Ka­tič, kao i stva­ra­nja ka­ta­stra mor­skih pe­ći­na – na­gla­si­la je Ma­či­će­va, do­da­ju­ći da su mor­ske pe­ći­ne va­žno i za­šti­će­no sta­ni­šte ko­je se na­la­zi na Ane­ku i EU Di­rek­ti­ve o sta­ni­šti­ma i po­zna­te su kao mje­sto spe­ci­fič­nog bi­o­di­ver­zi­te­ta.
– To­kom tri go­di­ne is­tra­ži­va­nja re­gi­stro­va­li smo 70 pe­ći­na i 38 pro­cje­pa i ru­pa (udu­blje­nja ma­nja od pet me­ta­ra). Na po­te­zu od rta Ar­za do rta Pla­ta­mu­ni re­gi­stro­va­li smo 21 pe­ći­nu i 24 pro­cje­pa. Na po­te­zu od rta Pla­ta­mu­ni do rta Vo­lu­i­ca re­gi­stro­va­li smo 16 pe­ći­na i 14 pro­cje­pa, od rta Vo­lu­i­ca do rta Đe­ran re­gi­stro­va­ne su 33 pe­ći­ne – na­gla­si­la je sa­go­vor­ni­ca.
Is­ti­ču­ći da su za sve lo­ka­ci­je za­bi­lje­že­ne osnov­ne in­for­ma­ci­je, pre­ci­zi­ra­la je da su za 33 pe­ći­ne koje su re­gi­stro­va­ne to­kom tre­će go­di­ne is­tra­ži­va­nja, kao i za 12 ve­ćih re­gi­stro­va­nih to­kom pret­hod­ne dvi­je go­di­ne, na osno­vu spro­ve­de­nih mje­re­nja, obez­bi­je­đe­ni i cr­te­ži.
– Ovi po­da­ci tre­ba da bu­du shva­će­ni kao osnov­ni, po­čet­ni po­da­ci o mor­skim pe­ći­na­ma u Cr­noj Go­ri, te po­la­zna tač­ka za da­lje is­tra­ži­va­nje i mje­re za­šti­te. To­kom ovih is­tra­ži­va­nja ni­smo na­šli ni­je­dan znak pri­su­stva mor­ske me­dvje­di­ce, ali vi­še od 20 pe­ći­na pro­ci­je­nje­no je kao po­ten­ci­jal­no do­bro sta­ni­šte za njih. Pri­su­stvo mor­ske me­dvje­di­ce u Cr­noj Go­ri si­gur­no je po­zna­to do 70-tih, ka­da je jed­na ubi­je­na u Bo­ko­ko­tor­skom za­li­vu u bli­zi­ni Her­ceg No­vog. Od tog do­ku­men­to­va­nog ubi­ja­nja ove ži­vo­ti­nje, ne­ma da­lje evi­den­ci­je za nje­no pri­su­stvo u Cr­noj Go­ri to­kom po­sled­nje če­ti­ri de­ce­ni­je. To­kom po­sled­njih 20 go­di­na re­gi­stro­va­no je 11 vi­đa­nja mor­ske me­dvje­di­ce duž na­še oba­le, što go­vo­ri o ma­kar po­vre­me­nom pri­su­stvu, to jest pro­la­zu ove vr­ste. Na osno­vu tih na­la­za mo­že­mo za­klju­či­ti da mor­ska me­dvje­di­ca nije pot­pu­no is­tri­je­blje­na u Cr­noj Go­ri, iako je nje­no pri­su­stvo za­bi­lje­že­no sa­mo po­vre­me­no, što uka­zu­je na pro­laz ove ži­vo­ti­nje iz su­sjed­nih pod­ruč­ja – ne­ve­la je ona.
Na­uč­ni­ci su duž cr­no­gor­ske oba­le evi­den­ti­ra­li i po­dat­ke o za­šti­će­nim vr­sta­ma ko­je su opa­zi­li to­kom is­tra­ži­va­nja i to; al­ge i mor­ske tra­ve: lit­hophyllum bysso­i­des, cysto­se­i­ra amen­ta­cea, cymo­do­cea no­do­sa i po­si­do­nia oce­a­ni­ca, bilj­ke: eup­hor­bia den­dro­i­des i li­mo­ni­um an­gu­sti­fo­li­um, bes­kič­me­nja­ci: cla­do­co­ra ce­spi­to­sa, lit­hop­ha­ga lit­hop­ha­ga, pin­na no­bi­lis i ge­o­dia, pti­ce: ar­de­o­la ral­lo­i­des, al­ce­do at­his, pha­lac­ro­co­rax ari­sto­te­lis i ac­cip­ti­er gen­ti­lis i sli­je­pi mi­še­vi: mi­ni­op­te­rus schre­i­ber­sii. Osim to­ga, da bi se iz­ra­ču­nao in­deks eko­lo­škog sta­nja (EKI) mor­ske vo­de, ma­pi­ra­li su al­ge na ni­vou mo­ra na pod­ruč­ju od rta Ar­za do Rta Đe­ran.
– Iz­ra­ču­na­va­nje eko­lo­škog sta­nja upo­tre­bom Kar­lit me­to­de po­ka­zu­je do­bar kva­li­tet mor­ske vo­de za op­šti­nu Bu­dva, dok je za dje­lo­ve is­tra­že­ne oba­le op­šti­na Her­ceg No­vi, Ti­vat, Ko­tor i Bar kva­li­tet ve­o­ma do­bar. Za op­šti­nu Ul­cinj in­deks eko­lo­škog sta­nja mor­ske vo­de ni­je iz­ra­ču­nat jer ovaj dio akva­to­ri­ja pri­pa­da tran­zi­ci­o­nim vo­da­ma i do­dat­na ana­li­za i pri­la­go­đa­va­nje me­to­da su neo­p­hod­ni. Ipak, na osno­vu do­sa­da­šnjih sa­zna­nja mo­že se kon­sta­to­va­ti da je sje­ver­ni dio te op­šti­ne u do­brom EKI, dok je sta­nje u oko­li­ni tog gra­da pri­lič­no lo­še – pod­vu­kla je Ma­či­će­va.
Sva tri go­di­šnja iz­vje­šta­ja na­uč­ni­ci su pri­pre­mi­li na en­gle­skom i srp­skom je­zi­ku i do­sta­vi­li Mi­ni­star­stvu za odr­ži­vi raz­voj i tu­ri­zam, Mi­ni­star­stvu za po­ljo­pri­vre­du i ru­ral­ni raz­voj, Mi­ni­star­stvu na­u­ke, Agen­ci­ji za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, JP Mor­sko do­bro i „Ju­go­pe­tro­lu“ ad, kao spon­zo­ru.
Pri­sut­ne je po­zdra­vio i di­rek­tor In­sti­tu­ta Mir­ko Đu­ro­vić, dok je pred­stav­nik „Ju­go­pe­tro­la“ Ivan Be­lo­i­ca na­ja­vio da će ta kom­pa­ni­ja kao dru­štve­no od­go­vor­na i u bu­du­će po­dr­ža­ti re­a­li­za­ci­ju slič­nih pro­je­ka­ta.B.M.


Otvo­ri

Osvr­ću­ći se na po­sled­nju go­di­nu is­tra­ži­va­nja, Ma­či­će­va je po­ja­sni­la da su u tom pe­ri­o­du od rta Vo­luica do Rta Đe­ran re­gi­stro­va­ne 33 pe­ći­ne, uklju­ču­ju­ći i tri otvo­ra ko­ji su mo­žda pe­ći­ne.
– Otvo­ri ko­ji su mo­žda pe­ći­ne je­su udu­blje­nja u sti­je­na­ma u bli­zi­ni gra­da Ul­ci­nja ko­je ni­smo is­tra­ži­va­li zbog di­rekt­nog iz­li­va­nja ot­pad­nih ko­mu­nal­nih vo­da. Od ukup­no 33 opi­sa­ne pe­ći­ne, se­dam ih je bi­lo du­ži­ne do 10 me­ta­ra, dok je 14 pe­ći­na vi­še od 20 me­ta­ra. Ta­ko­đe, u 18 pe­ći­na kon­sta­to­va­li smo ne­ke vi­do­ve ka­me­ni­te ili šljun­ko­vi­te pla­že, dok su u če­ti­ri kon­sta­to­va­ne pje­šča­ne pla­že. Ukup­no smo re­gi­stro­va­li osam ve­o­ma do­brih lo­ka­ci­ja ko­je se mo­gu oka­rak­te­ri­sa­ti kao po­ten­ci­jal­no do­bro sta­ni­šte za mor­ske me­dvje­di­ce iako, kao i u pret­hod­ne dvi­je go­di­ne, do­ka­ze za pri­su­stvo ove vr­ste ni­smo na­šli – re­kla je ona.